Adam Mezin (rođen 15. juna 1954. u Uzdinu) je, za razliku od većine slikara naivaca u Vojvodini prepoznavši svoj talenat za umetnost i jak likovni poriv učio slikanje. U školi Josipa Generalića, u kojoj se našao 1973, učio je nepune dve godine. Naučeno i vlastitu imaginaciju i danas vešto spaja. Njegove slike po pristupu temi, bajkovite i irealne nose trag Hlebinske škole. To se, pre svega, ogleda u crtežu, gde namerno izbegava realistične proporcije i uvek prepoznatljivom deformisanom drveću i granama dovedenim do nadrealističnog. Na njegovim pejzažima, koji su mu osovna tema, i nebo je specifično uvek kao veliki pahuljasti cvet, dočaran variranjem tonova iste boje.  

Mezin kaže da je oduvek osećao taj božji dar za slikanje, iako niko iz njegove porodice nije bio umetnik. Zanemarivši osnovno zanimanje većine svojih sunarodinka slikara zemljoradnju, slikarstvo je danas njegova jedina delatnost. Najčešće slika ono što se publici najviše dopada i za šta uvek ima kupce: četiri godišnja doba. Često izlaže i njegove dopadljive slike putuju širom sveta. Mnoge od njih dobile su domaća i svetska priznanja (izmedu ostalog, Gran pri Evrope), a mnoge su stvorene kao odjek likovnih kolonija na kojima je učestvovao. Sada priprema dve izložbe, jednu u Ukrajini, drugu u Rumuniji.

Kod Mezina je pejzaž uvek u prvom planu, ali on ne prepisuje iz prirode, već slika svoja snoviđenja, bajkovita i pomalo mračna. Privlači ga veliki format platna, jer tada može da se razmahne.